Monday, January 17, 2011

One Way Ticket To Hell And Back

Еј, да ебам мајка му,а видех белта светлина готав бех, за малко. Абе, горе бех на кратко дека Дедо Боже ама там не било ного поразлично уд тука бе. Одум јас там и прво имше един шалтер и јас културно викум добар ден, а една жена ми вике су наљутан глас, почеки малко и ја чеках цел саат. И коа дујде ми вике шо сакиш? И јас зачудан си викум шо може да сакум ебаго ама си викум ај да не са распраавум уште првиот ден и си питах дек ке ма носте ву Рајут или Пекулут. Таа жента ми вике, гласа ли ти? Шо да гласум викум? Ми сеа се баш избори вике, са гласе кој да биде Господ. Бог да чуве и да бране си викум јас. Ај оди ми вике прво ву ваа соба там е единиут потенцијален Господ, после ќе одиш и ву друагта, там е другиот. И шо да видиш, тоа вике гласи за мене ке одиш ву Рајот, другиот вике за мене, тоа л’же јас ке та носум ву Рајот и така нанаки. Јас си викум чеки да решетум малко да видум шо как са работте, как се поделени луеѓто тука, па после ќе видум за кој ќе гласум. И шетум така и гледум ву една соба Jim Morrison и Mozzart пушат џоинт, а там понанаки седнал Кобејн су наведнана глава и јас гу питум, шо седиш тука бе, а воа вике абе беги педери не дават уд џоинтут. Ехее, јас си викум и тука се било исто и са изнервирах и на таа ву шалтерут и викум јас не гласум за никуј. И така ма врнаа назад, оти несаках да гласум и си викум, па може и поарно шо не гласах, уд дека знам шо ќе ма снајдише.

1 comment: